Оптина - духовни центар Русије

уторак, 07 фебруар 2012 00:00

Оптина пустиња је духовни центар целе правословане царске Русије. О постојању таквог сакралног места као што је Оптина пустиња, многи људи из совјетског покољења могли су да знају само из романа Достојевског „Браћа Карамазови„. А некад је Свето-Ваведенски ставропигиални манастир, који се и сада налази у Калужској области недалеко од града Козељска, словио за једно до духовних центара целе православне царске Русије.

Према предању: оснивач разбојник - покајник Оптој, у калуђерству наречени Макарије

У манастирском братству се десила врло чудна историја.Реч је о томе, што га је , како гласи предање, крајем XIV века основао разбојник покајник Оптој, у калуђерству назван Макарије. Манастир није одмах процветао: године 1773. у манастиру у Оптиној пустињи живела су само два монаха - оба у дубокој старости. Године 1821. овде је била саграђена испосничка келија у коју се почели да се селе посебно преподобни „пустињаци испосници„, годинама живећи у потпуној осами. За време грађења испосничке келије било је забрањено да се секу дрва у околној шуми , како би келија „за увек остала неприступачна“.

Архимандрит био само административац, а духовним животом се бавили “старци “

Интересантно је да је манастирски старешина, архимандрит, с временом почео да обавља само административе функције, а духовним животом су се бавили „старци„.Многи од њих су овладали чудотворним моћима , обдарени проницљивошћу. Али, мало-помало Оптина пустиња је постајала духовни центар Русије, привлачила је многе познате личности.

Достојевски се у Оптини опроваљао после синовљеве смрти 1877.

Тако је 1877. у овдашњој келији боравио Фјодор Михајлович Достојевски опорављајући су се после ужасне трагедије коју је преживео - синовљеве смрти. Утисци које је славни писац стекао у овом манастиру надахнули су га да му касније у „Браћи Карамазовима“ посвети неколико епизода. Тако му је за лик старца Зосиме као протоптип послужио један од обитавалаца пустиње, преподобни Амвросије Оптински. Старац Амровсије је познат као оснивач женског Шампординског манастира , у коме је примила постриг и сестра Лава Толстоја , Марија Николајевна Толстој.

Манастир затворен 1918., али још пет година функционисао као “сеоска радна заједница “

На дан 2. јануара 1918., ступио је на снагу декрет Совнаркома (Совјетског народног комсариајта, владе) о затварању манастира ,али је и после тога још извесно време продужио да фунционише под називом „сеоска радна заједница “. У пролеће 1923. затворена је и „радна заједница“, али је ипак Оптина пустиња постала исторојски споменик и претворена у музеј.

Последњи архимандрит Оптине Исакиј стрељан 1938.

Последњи настојник Оптинске пустиње, архимадрити Исакиј II ( Бобриков ) четири пута је био хапшен пре него што на крају 8. јануара 1938.стрељан. У врмену 1939-1940 у Оптинској пустињи је био логор за 2,5 хиљаде пољских војника од којих су многи касније били стрелајни.

Године 1987.манастири враћени Цркви

Године 1987. многи манастири су били враћени Руској Православној Цркви (РПЦ). Данас територију братства чини малтене квадратни трг у чијем се центру налази Ваведенска храм, саграђен у периоду 1750-1771 освештан у част Ваведења као црква Пресвете Богоридице. У храму су три дела: главни-посвећен Ваведењу Пресвете Богоридце; северни - посвећен преподобном Амвросију Оптинском и јужни - посвећен Светитељу Николају Чудотворцу. У Ваведенском харму чувају се мошти преподобних стараца Оптинских-Амвросија и Нектарија , а такође и Казанска икона Мајке Божје.

Три цркве подигнуте у облику крста около Ваведнског храма

Около Ваведенског храма у облику крста су распрострте цркве: једна рестаурирана посвећена Марији Египатској,друга Казанска и трећа Владимирска. Храм у част Казанске иконе Мајке Божје изграђен је 1811.г., рестауриран и освештан 1996.У њему се чувају мошти преподобних стараца Мојсија, Антонија о Исакија И. Храм посвећен Владимирској икони свете Богородице рестауриран је и освештан 1998., а у његовој гробници се чувају мошти братства преподобних стараца Оптинских: Лава, Макарија, Анатолија (Зерцалова ), Варсонофија, Анатолија (Потапова), Јосифа, који су овде пренети 23. октобра 1998. г. на дан сећања на преподобног Амвросија Оптинског.

На бившем гробљу иза манастроске ограде су остаци још једне цркве подигнуте у славу иконе Свих Светих. После протеривања братства и затварања манастира, на њеној обнови.

И у наше време су овде подизане цркве

И у наше време су овде подизани храмови на територији манастира у част иконе Пресвете Богородице “Оспораватељка хлеба” и црква посвећена Преображењу Господњем. Ван манастирских зидова саграђен је 1874.г. храм у част преподибног Илариона Великог, у којему се обављају свете тајне за мирјане као што су крштења или парастоси.

Сачувана боравишта Гогоља и Достојевског

Иза манстирског растиња је сакриван келија у којој се о великим празницима обавља богослужење. У њој је 2009 .живело десет монаха.На територији келије сачувана је дрвена црква Јована Претече, подигнута 1822. као и куће у којима су за време посете пустињи боравили Гогољ и Достојевски.

Сада се на терторији келије уздиже црква посвећена Светом Јовану Претечи, саграђена 1825. Богослужења се у јој обављају по посебном келијском канону, а ходочасници се примају само за црквену славу. У доњем, полуподрумском храму освештаном у част Светог Лава Катанског, преподбног Јована Рилског, а такође и Архангела Михаила.

Подворја Оптинског манастира у Москви и Санкт-Петербургу

Треба подсети да се у Москви и Санкт-Петербургу подигнута подворја Светог –Ваведенског манастира Оптине пустиње. То су престони храмови светих правоволсавних апостола Петра о Павла у Јасенову, (Москва) као и Храм Успења Пресвете Бородице на Васиљевским острвима (Санкт-Петербург).

Бранко Ракочевић