Косовски крст Цара-Мученика

Последње ажурирано четвртак, 05 мај 2011 10:30 четвртак, 05 мај 2011 00:00

Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава).

Вест о проналаску крста мученика кнеза Лазара пронела се читавом Србијом. Многи Срби су пожелели да купе ту светињу. Међутим,

свесни истинске вредности крста, Албанци су затражили баснословну своту. Толики износ је могла да плати само једна благочестива Београђанка, Драгиња Петровић. Крст је откупљен и донет у Београд, где су спретни јувелири израдили оков за њега.

Тај крст се као власништво госпође Петровић извесно време налазио у београдским црквама, где га је свако могао целивати. Међутим, ма колико то чудно изгледало, госпођа Петровић није намеравала да ту изузетно велику светињу задржи у Србији. Одлучила је да косовски крст кнеза Лазара подари Његовом Императорском Величанству Цару Николају Другом на дан његовог ступања на престо. Такав поступак благочестиве жене је мотивисан дубоким поштовањем према Русији и руском Цару као главном и једином заштитнику Православља.

Цару је на дан крунисања уручен крст заједно са следећим писмом:

„Ваше Царско Величанство,
Свемилостиви Господару,

С дубоким осећањем оданости смерно се клањам пред Величанственошћу Цара Читаве Русије, Заштитника и српског народа, и падајући на колена пред подножјем престола Вашег Величанства, дрзнух се да на дан светог крунисања Самодршца Цара Николаја Александровича и Царице Александре Фјодоровне подарим ово свето знамење спасења хришћанског.

Имајте доброту, Велики Господару Императоре, да свемилостиво примите овај Свети Крст на данашњи велики дан светог крунисања и миропомазања Вашег, од љубави православне Српкиње и у име свих Срба који осећају оданост и љубав према Русији.

Овај Крст (само дрво) пронађен је на Косовом пољу где је погинуо српски цар, великомученик Лазар, бранећи веру православну, свој народ и своју државу од Агарјана.

Уздамо се да ће Господ Исус Христос, Који чује и зна све своје верне и Који је Русију уздигао да брани веру и Божју Цркву, спасти читаво Православље. И Србима ће засјати Сунце Правде уз помоћ милости Монарха Руског – Првог Словена.

Падам на колена пред престолом Вашег Царског Величанства и дарујем ово свето знамење из велике љубави према Цару Читаве Русије – вазда заштитнице српског народа.

Маја 1896. године, Београд.

Вашем Царском Величанству најпокорнија Драгиња Петровић

Сваки народ у своје време полаже духовни испит. Такво искушење је за српски народ био 28. јуни 1389. године. И као што знамо, српски народ је часно поднео то искушење. За руски народ и руског Цара такво искушење је била 1914. годиа, када је Аустроугарска упутила ултиматум Србији у коме је један од захтева било увођење аустријског батаљона у Београд. Пристати на такав ултиматум значило би губљење независности српске државе. У тој ситуацији Србију нико није могао заштитити осим Русије, која у то време није била спремна за рат широких размера. Тада се Цар Николај Александрович нашао пред истим избором који је стајао пред кнезом Лазаром. Као што ни кнез Лазар није бирао само за себе, већ и за свој народ, исто тако је и руски Цар, како су показали потоњи догађаји, начинио избор за читав руски народ, не само за тадашњи нараштај, већ и за будуће. И поред тога што Русија није била спремна за рат и што су многи предвиђали њен пораз, руски цар, кога поједини оптужују за колебљивост, одлучно је устао у одбрану Србије, самим тим једнозначно начинивши духовни избор за Русију, приволевши је Царству Небескоме.

В.Анисимов

Коментари

+28 #1 Мишко 2010-09-25 12:17

Хвала браћи Русима, кедном браћа, увек браћа! Живела царскаја Русија!

Цитирај

+15 #2 Елена 2010-10-21 20:39

Заинтересовани jесмо за судбину Светог Косовског крста после...

Цитирај

+11 #3 Милорад Јовановић 2011-02-18 16:38

Драгиња и Станојло Петровић су ктитори цркве Светог Николе на Новом гробљу у Београду. Сахрањени су у крипти ове цркве, заједно са својим младенцем Петром, који је умро у својој петој години.
Изгубивши дете тако рано, Петровићи су се окренули Богу.

Цитирај

+2 #4 Милорад Јовановић 2011-02-18 16:39

Станојло Петровић је био један од тридесетак првих српских официра школованих у Пожаревцу, у време кнеза Милоша. Био је ађутант кнеза Михаила, и због своје лојалности је пострадао. Од стране уставобранитеља је био затворен у Гургусовцу (Књажевцу). Тек на интервенцију страних посланика, највише Руса, ослобођен је после неколико година тамновања.

Цитирај

+5 #5 Милорад Јовановић 2011-02-18 16:40

Станојло је био онај који је 1858. године предводио делегацију која је кнеза Милоша позвала, после Светоандрејске скупштине, да се врати на престо Србије.
Петровићи су били велики задужбинари. Помагали су око 20 просветних и верских друштава. Били су оснивачи Фонда за стипендирање студената богословије.

Цитирај

+4 #6 Милорад Јовановић 2011-02-18 16:42

Иначе, Драгиња потиче из мостарске трговачке породице, која се после устанка настанила у Београду

Цитирај

+10 #7 marinko 2011-02-19 01:59

KAO I CARSTVO NEBESKO,TAKO JE I KRST NAS U NAMA,....(kada nam na sudu bude receno,-TO SI RADIO,plakacemo i govoriti -nisam,nisam,kao i svaki lazov,...NASA SAVEST CE NAM SUDITI....svi mi mislimo da je farisej gori od nas a da smo mi svi bolji od carinika !...A KO BI OD NAS DAO POLA IMOVINE,I DA NADOKNADI SVOKOM KOGA JE "PREVARIO'...neka se svaki komentator zapita,(ukljucu juci I mene)...DA LI JE DOSTOJAN DA PRICA O KRSTU....OPET SE SETIM BRATA MIROSLAVA-A MI BEDNI KAKVI SMO I U KUCI JEDVA DA SE TRPIMO-...AKO NIJE UMRLA--SAVEST --JE NAS KRST(ne moze umreti,samo je jaca osuda)...Gospode Isuse Hriste,Sine Boziji,pomiluj me gresnog !!!

Цитирај

+12 #8 marinko 2011-05-05 17:30

RUSIJA JESTE NAJVECI ZASTITNIK PRAVOSLAVLJA !!!

Цитирај

+14 #9 Dragan Lazarevic 2011-08-19 12:48

Mi Srbi, vecni smo duznici nasim svetim srpskim precima, ali i svoj mucenicki postradaloj ruskoj braci, pocevsi od svetih carskih mucenika Romanovih, pa do onih postradalih u komunistickoj eri, od revolucije pa po sovjetskim logorima, koji su nastali kao posledica upravo takvog carskog izbora da stane u odbranu svoje male Srpske brace, znajuci da sav Ruski narod time vodi sa sobom u vekovno mucenistvo. Neka je vecna Slava i hvala i Carstvo Nebesko Caru muceniku Nikolaju i svim Romanovima kao i svim pravoslavnim mucenicima koji su postradali sledujuci Hristu Bogu i Spasu nasem. Amin!

Цитирај

+2 #10 Mirko Ivancevic 2011-10-16 07:34

Kosovski Krst Cara Mucenika Sa ogromnim postovanjem za nasu bracu Ruskog Naroda,zelim da se zahvalim za sve zrtve i veliku pomoc mom srbskom Narodu. Naka Gospod Bog podari carstvo nebesko porodici Romanov i caru Nikolaju za sve ucinjene napore za pomoc i opstanak srbskog Naroda.

Цитирај

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.