Житије свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне

Последње ажурирано уторак, 25 октобар 2011 22:33 уторак, 25 октобар 2011 20:36

0 Коментари

Одлучила сам да идем стопама Христа, мог Спаситеља; Господе, благослови и помози… Идем! (из Устава Марто-Маринске обитељи).

Наравно да сам ја недостојна те бесконачне радости коју ми даје Господ, да идем тим путем служења, али ја ћу се трудити и Он који јесте Љубав ће ми опростити моје грешке, јер Он види како ја желим да служим Њему… (Велика Књегиња Јелисавета).

Када се Божија љубав дотакне човека, све оживи. Као лагани облак она носи душу ка Вечном Извору Љубави, испуњавајући је наствореном светлошћу. Као што сунце греје цветове и они стреме ка њему, тако и душа, која заволи Бога, непрестано стреми Њему.

Пребивајући у светлу, и сама душа постаје носилац светла. За таквог човека већ нема својих и туђих — постојање свих постаје његово постојање. Пут Христове љубави — пут крста, али, када благодат ојача душу, човек не осећа тешкоће пута, он се радује, што може да послужи Богу и ближњем.

Трновит је пут земни,

Ал само тај пут одведе

До сјајних врата Раја

Серце моје и твоје.

Архиепископ Јован (Шаховски)

Појављују се и нестају облаци. Сваки је човек пред Богом усамљен. Сијање тихе вечности осветљава пут. Душа у Богу је као птица у ваздуху, са свих страна окружена Њиме. Господ се односи пажљиво према свакој души, са љубављу је призива, трпи, чека, не присиљава човека, поштује његову слободу. И човек сам бира свој пут — заволеће светлост или таму више од светла (Вид.: Ин. 3: 19).

Пут наше небеске покровитељке — Свете преподобномученице Велике Књегиње Јелисавете — налик је зраку светлости, светлости добра и милости која греје све око себе.

Ела (будућа Књегиња Јелисавета Фјодоровна) се родила у породици херцога Хесен-Дармштатског Лудвига IV и принцезе Алисе, ћерке енглеске краљице.

Деци су развијали не само осећај за музику, уметност бећ и љубав ка раду, једноставности, саосећање са ближњим. Заједно са мајком посећивали су болнице, свратишта — носили су цвеће, разговарали са болесницима. Велики утицај на малу Елу имао је пример родоначелнице њихове породице Св. Јелисавете Тјурингенске која је посветила себе делима милосрђа.

Од најранијег детињства будућа велика књегиња је заволела природу, цвеће, нарочито бело, имала је дар за цртање. Током година о Великој Књегињи Јелисавети су говорили да она свугде са собом носила мирис чистоте љиљана. Бела боја је била одраз њеног срца.

Још у детињству се упознала са својим будућим мужем – Руским Великим Кнезом Сергејем Александровичем. Сва породица Херцога је пратила принцезу Јелисавету на њену свадбу у Русију, куда је она носила не само вредне поклоне, већ и оно што нема цену — срце пуно љубави и саосећања.

Удаја

У висине устремљена Књегиња милосрдна, бисер Православља у новој отаџбини обрела (Из Акатиста св. прмц. Великој Књегињи Јелисавети)

Милостиво срце младе Књегиње и у Русији није могло да остане равнодушно према људским патњама. Почела је да помаже болеснима, сиромашним и потребитим људима. На кнежевским имањима је обилазила куће и помагала сиромашнима. У градовима је посећивала болнице, свратишта, затворе трудећи се да где год може помогне, умањи бол и да наду.

Жалост све на свету чини белим,

Уз жалост иде нежност…

Велики Кнез, племенити и дубоко верујући човек је имао разумевања и подржавао Јелисавету Фјодоровну. Следећи мужа, одлазила је на службе у православној цркви иако је тада још била лутеранка. Нежно срце је осетило сву лепоту и тајанствену дубину Богослужења, душа је почела да стреми Православљу. Посетивши Свету Земљу, Књегиња је донела одлуку о коме је писала оцу: «Је прелазим из чистог убеђења, осећам да је то највиша религија и да ја ово чиним са дубоким убеђењем и сигурна сам да за овај поступак имам Божији благослов».

Храбро срце и у бурним временима види Божију Промисао. Трагично је изгубио живот Велики Кнез. Али, изгубивши земаљског мужа, Књегиња Јелисавета је добила Небеског — одличила је да себе потпуно посвети служењу Богу и ближњима.

Служење

Ја остављам блистав свет, где сам имала блистав положај и у потпуности се успињем у већи свет — у свет сиромашних истрадалника» (Велика Књегиња Јелисавета).

У најтежим тренуцима се најјасније сагледава Божија помоћ. Велика Књегиња је нашла утеху и охрабрење код моштију московског чудотворца Св. Алексија, он је унео у њену ожалошћену душу жељу да оснује милосрдно сестинство.

Тако је у Москви створена дивна заједница. Чак је и споља она била истанчана, као и све чега се дотакла рука Књегиње Јелисавете.

Основни циљ заједнице је био васкрснути  пут делатног служења Христовој љубави. У речи «заједница» изражена је главна мисао: свако треба да учини своје срце заједницом, сасудом те љубави, да га отвори за примање Милосрдног Христа. Сестре су биле позване да сједине узвишени позив Марији да упија речи о вечном животу и пут Марте — служење Богу кроз ближње. Као Марија, просветивши се Речју Божијом, оне су носиле људима молитву, утеху, а као Марта, служиле Христу помажући путницима и бринући се о болеснима.

Заједница је помагала сиромашнима, нарочиту пажњу је Књегиња Јелисавета поклањала тзв. Хитровој пијаци. Обилазила је свратишта и скупљала беспризорну децу. Књегиња се није плашила ни псовки, прљавштине, изгледа људи који су већ изгубили особине човека. «Лик Божији може понекад бити затамњен али никада не може бити уништен», — говорила је. Милостива Матушка није сматрала да чини подвиг, основа духовног милосрђа заједнице била је захвалност Богу за то што допушта служење Њему кроз ближње.

Лишь бы сердце о земном не пело,

Но несло бы Богу все мгновенья,

И вокруг него все было бело

От цветов благодаренья.

Архиепископ Иоанн (Шаховской)

«У мом животу је било толико радости, у мојој туги — толико безграничне утехе, да је желим да бар мрвицу тога дам другима» (Велика Књегиња Јелисавета).