O конструктору Сухоја

четвртак, 09 јун 2011 11:09

Главни конструктор ОКБ Сухој - Михаил Петрович Симонов је преминуо у марту ове године. Тај човек је, без преувеличавања, спасао од уништења авијацију Русије.

Генерални је оставио траг на небу. Преминуо истакнути конструктор. О Михаилу Петровичу се може говорити бесконачно дуго, а да се све о њему не каже. Рођен је 1929. године у Ростову-на-Дону. Када је почео Велики Отаџбински рат, отац будућег конструктора је као добровољац отишао на фронт и погинуо у одбрани Стаљинграда. Још током школовања се Михаил Симонов бавио авиомоделаррством и, како је сам говорио, још тада одлучио да постане авио-конструктор. Међутим, због породичних околности је био принуђен да се упише на Новочеркаски политехнички институт, где је почео да учи пројектовање аутомобила. Ипак је небо победило, и већ на четвртом курсу Симонов се пребацио на Казански институт авијације. Без обзира на све, до краја свог живота, Симонов никада није могао равнодушно проћи поред доброг аутомобила. Посебно су му се допадали вишеосовински тешкаши.

Радна биографија Михаила Петровича првобитно није обећавала неки метеорски успон. По природи је он био упоран и тврдоглав човек. Због тога је чак био принуђен да привремено напусти ОКБ Сухој, где је руководио оперативним развојем фронтовског бомбардера Су-24 и тестирањима лета јуришног авиона Су-25. Од 1976. до 1979. године је Симонов био главни конструктор касније познатог Су-27. Од 1979. до 1983. године је радио у министарству авиоиндустрије. У ОКБ се вратио 1983. године, тада већ на дужност Генералног конструктора, и од тада није напуштао његове просторије.

Симонов не само да је успео да опстане током тешких 1990-их, него је током тих сложених година још и учврстио борбену авијацију Русије. Ову су само неке епизоде из недавне прошлости.

У априлу 1991. године се у ваздух винуо двоседи модел Су-27ИБ. Авион је замишљен као пресретач са јединственим карактеристикама. Али, већ у процесу његовог рађања је Симонову постало јасно, да је земљи у новим условима потребан нешто другачији авион. И он је дао све од себе да Војне Ваздушне Снаге после дугих одлагања ипак у наоружање укључи прелепи бомбардер Су-34, који је иначе, могао да се бори и као ловац.

За домаће Војне Ваздушне Снаге је припреман и Су-30, који је полетео 1992. године. Али, економска ситуација у земљи је била таква, да је пројекат неминовно морао бити обустављен. И Симонов се први пут у историји заложио за "преквалификацију" новог ловца у комерцијалну летелицу. До њега то никоме није пало на памет. Тако се појавио Су-30МК – модернизован, комерцијални. Тај авион је буквално избио на светско тржиште војне авијације, потиснувши тамо најпознатије конкуренте. Прва држава, која је у наоружање увела Су-30МКИ је била Индија. 1994. године је Симонов буквално опчинио команду авијације те земље својим комерцијалним пројектом. И 1996. године су Русија и Индија потписале уговор на пола милијарде за испоруку Су-30МКИ. Од 2001. године ови ловци се у Индији производе по лиценци.

У годинама, када је, може се рећи, цела ваздухопловна индустрија размишљала само о преживљавању, Михаил Петрович је завршио рад на експерименталном ловцу са крилом обрнуте стреле. 25. септембра 1997. године је полетео необични Су-47 "Беркут", и дуго година потом био звезда многих авиосалона. При испитивањима "Беркута" је прикупљено јединствено искуство које је уграђено у основу новог борбеног авиона.

Због тога није преувеличавање рећи, да је управо Симонов створио основу за изградњу борбених авиона пете генерације, чији други примерак се винуо у ваздух дан пре смрти генералног.

Треба поменути и изузетан допринос Симонова на пољу призводње спортских авиона. Његови спортско-акробатски Су-26, Су-29 и Су-31 по укупним карактеристикама спадају међу најбоље у свету. Симонов је први у свету инсистирао на томе, да спортски вазухоплови буду опремљени седиштима за катапултирање.

Он је створио и лаки транспортно-путнички Су-80. Имао је и велику жељу да изгради највећи путнички авион на свету КР-860. КР је скраћеница од Крила Русије. Тај гигант би могао превозити до 1000 путника и бити најексклузивнији ваздухоплов у свету. Није се остварила...

Натчовечански напори у борби за свој ОКБ, за очување јединствене конструкторске школе, а, суштински, - за комплетно домаће ваздухопловство нису остали без трага. На небу су остали лепотани "Су", и они ће бити најбоља успомена на истакнутог конструктора и знаменитог човека - Михаила Петровича Симонова.

Сергеј Птичкин

"Руска газета" - Федерално издање №5423 (47)
05.03.2011

http://www.rg.ru/2011/03/04/utrata-site.html