Током наредних година у Русији ће се на сваком стратешком правцу формирати велике авио базе Ваздухопловства. Задатак да се оне формирају на северу, југу, истоку и западу земље, поставио је председник Дмитриј Медведев.
По његовој процени, "сада аеродромска мрежа војне авијације не одговара потребама базирања авиогрупација". Генералима је наређено да их приближе војсци. Тада ће подршка копнених снага, њихово пребацивање у области војног округа или на друге локације војних дејстава престати да буде проблем за војно руководство.
Генерали неће морати све да започињу од нуле. Оптимизација мрежа војних аеродрома је ишла паралелно с реформом пукова и дивизија Војног ваздухопловства. На недавном састанку колегијума Министарства одбране, на којем је учествовао председник Медведев, министар Анатолиј Сердјуков је известио, да је зарад повећања мобилности и ватрене моћи Копнених снага, формирано осам база војне авијације. Другим речима, у интересу пешадије су спремне да дејствују хеликоптерске посаде Ми-28Н, Ми-24, Ми-8 и Ми-26. Заједничка дејства су већ увежбали на обуци.
- Уместо 33 формирано је 8 авио база, што омогућава ефикаснију припрему летачких састава и коришћење аеродрома, изјавио је Сердјуков. – При свакој авио-бази ће количина авио-технике бити увећана за 2,5 до 3 пута.
Генерали не виде неопходност, да се као у прошлим временима, по целој земљи држи скоро 250 војних аеродрома. То не само што је скупо, него је и неефикасно – неке писте пилоти не користе већ годинама. Од садашњих 70 објеката, по неким подацима, треба да остане тридесетак. Неки авио гарнизони треба да се укрупне и реорганизују. Други ће бити у улози резервних "тачака" и привремених база. У првом реду за случај рата.
Што се тиче крупних авио база, генерали из разумљивих разлога не журе да открију места њихових дислоцирања. Експерти твде, да равномерно распоређивање таквих објеката по територији Русије, на пример, поседовање два велика аеродрома у сваком војном округу – вероватно неће бити исправно. Далеко разумније изгледа други приступ: формирати крупне авио базе у зависности од потреба војске и задатака, које они у датом рејону решавају. Тако, теоретски, на било ком стратешком правцу могу бити "посађена" три велика авио гарнизона, а на другом се ограничити на један. Главно је, да сваки од тих праваца буде поуздано покривен из ваздуха.
Очигледно, исто важи и за техничко опремање авио база. Негде ће у њиховом саставу бити велики ловци, а негде јуришни авиони и бомбардери. Међутим, различити типови авиона и хеликоптера ће сигурно бити дислоцирани на свакој "тачки" авијације.
За сада је извесно, да највећи војни аеродром на западу Русије треба да буде вороњешки "Балтимор". Постојећим 2,5-километарским полетно-спустним пистама треба доградити још једну од 3,5 километара. То ће омогућити слетање на писту сваког војног авиона, међу којима и тешког Ан-124 "Руслан". Сем тога, за авио-технику се код Вороњежа гради допунски простор. Говори се, да ће на "Балтимор" бити пребачени авиони-извиђачи из Смољенске области. Ако је та информација тачна, то значи да ће у гарнизону бити формирана снажна авио-песница од преко сто бомбардера Су-24, извиђача Су-25 РБ и хеликоптера.
Са војне тачке гледишта, концентрација борбених летелица на једном месту има суштинске недостатке. Њихови летови се могу лакше пратити шпијунским сателитима, а на почетку рата, управо такве базе прве постају мете ракетно-бомбардерских напада противника. Све те нијансе, наравно, добро знају у Генералштабу. Тамо је посебна пажња, свакако, посвећена прикривању великих авио-гарнизона.
15°C
Ведро
Влажност: 72%
Ветар: С 0 км/ч