Пјер Ришар - "привремени" козак

понедељак, 25 април 2011 14:45

Познати француски глумац комичар Пјер Ришар за време свог боравка у Ростову на Дону примљен је у козаке, додељено му звање Донског атамана, али је после две недеље ражалован и искључен из козачког реда. А баш му је лепо пристајала козачка одежда: сва у плавом, са црвеним ширитима на димијама, са крстовима на грудима, а тек сабља! Сва та козачја атрибуција је већ од подавно опет у моди. У Војску Донску руских козака примају познате личности које посете Ростов

А посебно овде воле да примају у Војску Донску познате личности. Ретко се која звезда бизниса, политике, уметности или спорта врати из Ростова без козачког звања у срцу шубаре на глави, сабље о појасу! И само нека пробају да кажу, како им све то није мило!
И Пјеру Ришару сва та ритуална церемонија и иконографија је, наравно била мила, к срцу прирасла, али је кратко трајала. Узимала, давала, с козацима спавала! да парафразирамо једну популарну српску дечју песму. Омиљеног француског комичара гостујући ветрови су донели у престоницу донског козачаког „царства“, у станицу Старочеркаску. Загледали га станичари са свих страна и кад су га детаљно осмотрили, запитали га: “А шта кажеш, уважени Пјер, свиђа ли ти се код нас, или нам нешто замераш?“ А популарни комичар ни пет-ни шест, него одмах „ из грла бијела“ Прекрасног ли овде живота, још само кад бих руски говорио и козачке обичаје познавао!“ Он је помоћу преводиоца благодарио за топао пријем , са великим интереовањем посматаро све што се овде збива, а посебно козаке–јуначине. А онда је уследило питање као у козачком рециталу: “А зашто Пјера не бисмо примили у наше, козачке редове? Зар није достојан? “ Речено-учињено :„Достојан јесте, и би Француз Пјер Ришер примљен у козачке редове. Једногласно. Решише да ритуал буде суперсвечан. Обукуше новопеченом козаку Пјеру Ришеру мундир из XИX века позајмљен из музеја, сабљу му припасаше, шубару му на главу наденуше. Прави, правцати козак, атаман и без одржане козачке скупштине, по скраћеној процедури, по хитном поступку, како би се данас рекло у складу са политкоректном парламентарном терминологијом! „Данас, кад постајем козак, дајем обећање...(као некад код нас:Данас, кад постајем пионир, дајем обећање), гуцнуо само неколико капи месног самогона, (не прија му), више је преферирао слатком вину, којег су, разумљиво, налили, наздрравио за свеопшти процват Дона и -постао козак. Али прави, правцати! Тако су му бар рекли, а на тако нешто је све и слутило.

Одјеци и реаговања поборника козачке традиције

Није требало дуго чекати да се огласе и житељи станице Старочеркаске који су овај гест у најмању руку дочекали као скрнављење славне козачке традиције: ”Какав је то козак, Француз! Зар наши прадедови у XIX веку, које је предводио атаман Платов није Французе потукао до ногу. А ту сад у козаке примају не знаш ни кога! Ко је он, да је бар Брус Вилис, па да не кажемо ништа?” Тако је реаговала опозиција Ростова на овај чин, а опозиција је и у овом граду на Дону, као свуда уосталом, најчешће у праву, али шта јој то помаже кад је у мањини.

Не прођоше ни пуне две седмице од кад су Пјера Ришара “рукоположили “ за козака, а дотада обично баћушка, тихи, тихи Дон се разгоропади (не баш као дон Корлеоне, али ипак постаде знатно жешћи) и цео Ростов поплави –скандал. Огласио се лично Виктор Водолацки, атаман Свеколике Војске Донске протестујући: ”У последње време на Дону се усталио штетан обичак: многи гости из различитих федералних структура и иностранства примају се у козачке редове. Крајње је време да се стане на пут таквим безобразиштинама! Чак се и обично ждерање и пијанчене приређује као журка “посвећена козацима”. Ето, примише у козаке и француског комичара Пјера Ришара, да те сам Бог сачува!” Кад су га новинари приупитали, шта има тако лоше што је Ришар постао козак, и шта то има против познатог француског глумца, атаман Свеколике Војске Донске, Виктор Водолацки је одговрио:”Ко је некоме дао право да се тако неодговорно односи према традицијама, обичајима и обредима донских козака? Ми се с поштовањем односимо према Ришаровом глумачком таленту, али због чега је било потребно да се тако грубо наруга козачким обичајима. Јер треба имати у виду да то није нека стрељачка дружина, него озбиљна организација која у својим редовима има преко 145 хиљада козака.”

Атамана Ришара ражаловали, а да он о томе појма нема!

Локални станичници нису случајно помињали Брус Лија, коме се искрено диве зато што је цео свет спасио. А овде је реч о неком кловну, што не иде, не иде, још И ”црне ципеле обуо, тај вајни козак”.

Било како било, тек Пјера Ришара су ражаловали, одузели му козачко звање, а да он сам о томе појма нема. Јер руски медији нису могли да докуче како је он сам доживео то ражаловање. Чак ни то да ли он уопште о томе ишта зна. ”А да кренемо на пут у Париз да бисмо се тамо распитали из прве руке, не исплати се. Не дај боже да на булевару Капуцино сретнемо неког пролазника са козачком шубаром и са сабљом о пасу!” иронично примећује репортер Комсомолске правде.

Винстон Черчил и Уго Ћавес најпозантији козаци после Тараса Буљбе

Иначе до сада је пре Ришара у “козаштво” било преведено десетак познатих личности. Предводи их најпознатији, Винстон Черчил, коме је козачка титула додељења у знак захвалности за помоћ коју је у време Грађанског рата у Русији пружио Покрету белогардејцима на Дону и тако уз Уга Чавеса актуелног председника Боливије, постао најпознатији козак на свету после Тараса Буљбе, наравно. Козачким знамењима су с окитили (окитиле) још најпопуларнија руска певачица Ала Пугачова, њене колеге Јосиф Кобзон, Александр Розенбаун и познати тенор Робертино Лорети, глумица Ингеборга Дапкунајте, телевизијски водитељи Леонид Јакубович и Дмитриј Дибров (козачки пуковник), екс-председник Калмикије Кирсан Илумжинов (козачки пуковник).

На основу података из руских новина написао Бранко Ракочевић