Градоначелник града Инчхон Сон Ен Гил је у амбасади Руске Федерације у Сеулу председнику Русије Дмитрију Медведеву уручио заставу легендарне крстарице «Варјаг».

Баш у заливу Чемуљпо (сада – Инчхон) пре више од једног века се догодила битка између јапанског ескадрона и два руска брода, од којих је један био «Варјаг». Од тада су генерације локалног становништва брижљиво чувале заставу. Одлука о њеној предаји председнику Русије је донета поводом двадесетогодишњице успостављања дипломатских односа између Руске Федерације и Републике Кореје. Командант Руске Поморске Флоте Владимир Висоцки и директор музеја Инчхона Со Гван Сок су потписали акт о предаји заставе.

Дмитриј Медведев је изјавио да овај догађај није значајан само за историју наше земље, него представља и «симбол нових веома добрих односа између Руске Федерације и Републике Кореје».

Према јужнокорејском законодавству, сваки музејски експонат може бити предат другој земљи само уз одобрење председника државе и то у закуп.

Историја «Варјага» датира од 1. новембра 1900. године, када је крстарица спуштена у воду. На захтев Руске Империје, брод је изграђен на бродоградилишту «Виљем Крамп и синови» у Филаделфији. Опремљен моћним топовским и торпедним наоружањем, «Варјаг» није имао себи равних и како би се данас рекло, био је опремљен по последњој речи технике: поседовао је телефоне, електричну енергију, радио станицу. Осим тога, ово је била најбржа руска крстарица.

«Беренс је стајао на горњем мосту, одакле је била видљива цела крстарица. Симетрично, покретно тело брода је лако секло велике таласе. «Варјаг» је мало подрхтавао, одржавајући и даље неутрошену снагу својих челичних мишића. Механичари и официри су преко ноћи ремонтовали лежај. Сада се крстарица неко краће време могла кретати пуном брзином...» Ово је део историјског дела «Не дати се непријатељу», посвећеног Руско-јапанском рату 1904.–1905. године. Ту је детаљно описана скоро  једносатна битка, када су посаде руских бродова «Варјаг» и «Корејац», покушавајући да се пробију из Чемуљпа у Порт-Артур, ушле у неравноправну борбу са јапанским ескадроном. Руски морнари су одбили ултимативну предају. Одлуком савета официра, «Варјаг» је потопљен, а «Корејац» дигунут у ваздух. Овај подвиг руских морнара је у толикој мери поразио Јапанце, да је по окончању рата, влада у Сеулу основала музеј сећања на хероје «Варјага» а његовог команданта одликовала орденом Излазећег сунца.

Судбина «Варјага» је јединствена. О њему су писани стихови, песме. То име је постало синоним за крстарицу. После неког времена, када је подигнут са дна, служио је као брод за обуку јапанске царске морнарице, затим је брод купила Русија и пребацила га у Енглеску, где је  укотвљен у Ирском мору.

1947. године је снимљен филм «Крстарица «Варјаг», а поводом стогодишњице херојске битке, 2004. године у заливу Чемуљпо, руска делегација је открила споменик руским морнарима – камен на којем лежи бронзана морнарска капа. На отварању меморијалног центра у луци Инчхон је присиствовао адмиралски брод Тихоокеанске флоте Русије—гардијска ракетна крстарица «Варјаг» – наследник истоименог легендарног брода.

Баш на његов бок је јуче у луци града Инчхон постављена застава која је предата председнику Русије. Градоначелник Сон Ен Гил је изјавио да је са нашом земљом потписан двогодишњи споразум, и да ће у том периоду застава бити излагана у музејима по Русији. Такође, у Русији и Кореји ће бити оформљене експертске групе за изучавање архивске грађе и заједничке историје наше две земље.

Извор: http://pnp.ru/newspaper/20101112/4981.html