На бродоградилишту Калињинградске фабрике бродова «Јантар» је најављена изградња нове фрегате. Брод по пројекту 11356 ће носити име «Адмирал Григорович». Он је намењен за Црноморску флоту.

Цела поруџбина предвиђа изградњу три патролне јединице – то јест фрегате. Па шта? Шта је у томе новост, зашто то треба да се нађе на новинским странама? Покушаћу да објасним – барем себи. Можда, зато што се то у новијој историји Русије догађа први пут. Да, да, први пут. Сва руска бродоградилишта раде, сва имају поруџбине, али граде бродове за разне, само не за Отаџбину. Ова фабрика «Јантар» је већ изградила више бродова те серије – за Индију. Није лоше што су за друге државе градили скупе бродове, за поруџбине су се борили и побеђивали у конкурентској борби. Није тајна да је за то време наша, домаћа флота дотрајала. Трошена је, продавана, једноставно застарела. А велика држава, каква је Русија, са улогом које не жели да се одрекне, макар због осећаја дуга према својим  партнерима, не може себи дозволити да ослаби на пољу безбедности.  У овом свету слабе бију. Авај. Већ су позната имена две наредне, за сада само на папиру постојеће фрегате – «Адмирал Есен» и «Адмирал Макаров». Ови бродови су предвиђени за учешће у борбеним дејствима против надводних, подводних и ваздушних циљева. Веома су модерни и веома потребни. Уговором су одређене четири године за изградњу комплетне серије, а већ кроз три године «Адмирал Григорович» треба да уђе у састав флоте. Цела серија је предвиђена за црноморске базе. Опет се питам – па шта? Мислим, празник… Нова година је, Рождество, распродаје, поклони, шампањац, јелке… Али, граде бродове – и слава Богу. То је за мене-шта? Као, прошло је време, када су у Русији постојала само два пријатеља – војска и морнарица. Нисам то чуо. И јако сумњам у то. За мене је изградња брода радост и директно ме се тиче. Објаснићу. Постоји обичај код ступања у морнарицу, а посебан је за подморничаре, и ја сам га прошао. Мора се попити вода која је узета са дубине од сто метара – литар. Затим треба пољубити чекић који се скида са плафона, јер је то основно оруђе за ремонт пловила. Нека је то само ритуал. Али и освећење «Адмирала Григоровича», које је извршио локални свештеник је обред. Он не гарантује спашавање живота ни фрегати, ни посади. Чувам униформу подморничара. Понекад обучем јакну са великим натписом на рукаву: «Северна флота. Русија». И шетам. Ко се према мени односи са поштовањем – сви. Како се испраћају бродови? Сигурно не тако, као возови… Игор Воеводин