У престоници Аустрије, у подножју моста Рајхсбрике, којим су у априлу 1945. године, преко Дунава стигли војници СССР и ослободили Беч, откривена је меморијална плоча совјетским падобранцима. Текст на меморијалној плочи гласи: "Храбрим совјетским гардејцима, ваздухопловним десантним јединицама. Захвални становници Беча".

На меморијалној плочи се налази бронзани рељеф на коме је овековечен моменат битке за мост Рајхсбрике. Аутори пројекта су петербуршки мајстори - заслужни архитекта Русије, доктор и професор Владимир Мухин, и уметник Владимир Филипов, испред друштва "ВОЕНМЕМОРИАЛПРОЕКТ".

Пре неколико година је са друге стране овог моста постављена меморијална плоча са идентичном посветом "морнаричким десантним јединицама". Боравећи у Бечу прошле године, ветерани су приметили историјску неправду и објаснили, да је Дунавска флотила приспела у помоћ совјетским солдатима, који су већ прешли на другу обалу и разминирали мост. Сада житељи Беча захваљују и једнима и другима.

У међувремену, 9. маја су положени венци и букети цвећа код обе меморијалне плоче и на гробове совјетских солдата на Централном гробљу у Бечу, као и код споменика војнику-ослободиоцу на тргу Шварценбергплац. Тим догађајима су присуствовали амбасадор Руске Федерације у Аустрији Сергеј Нечајев, стални представник у међународним организацијама у Бечу, амбасадор Александар Змејевски, шеф делегације за питања војне безбедности и контроле наоружања Владислав Чернов, стални представник при ОЕБС-у Анвар Азимов, као и амбасадори и шефови дипломатских мисија Белорусије, Украјине, Молдавије, Јерменије, Азербејџана, Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, преноси ИТАР-ТАС.

Један од учесника у ослобођењу Беча, пуковник у пензији Иван Астафјев, је говорио о догађајима из тог времена. У априлу 1945. године је он био везиста 304. пука, који је касније прозван Бечким. "Наши инжењери су разминирали мост Рајхсбрике, - рекао је ветеран. – Захваљујући томе смо брзо прешли у град. Ишли смо из зграде у зграду, борили се за сваки спрат. Али, били смо млади, успевало нам је. На Карелском фронту, при уклањању блокаде Лењинграда било је теже". "После Беча, - наставио је Иван Астафјев, - поново смо добили команду "у возила", и  под командовањем генерала Глагољева смо кренули на Праг. Био сам радиста, и све време у директном програму слушао позиве у помоћ".

Међу наградама Ивана Астафјева су Орден Отаџбинског Рата, медаље "За храброст" и "За заслуге у рату", као и Орден Части, који је добио за изградњу московског метрополитена.