The Foundry: Циљ Москве – модерна армија

четвртак, 09 јун 2011 22:39

Москва је недавно објавила да ће модернизовати своју војску како би она ускоро могла да буде међу првих пет армија у свету. Овај амбициозни план захтева замену 70 одсто војне технике модерном опремом и то до 2020. годне. Овакве оптимистичке најаве Кремља нису биле ретке ни у скоријој прошлости. Према Саиду Аминову, уреднику руског магазина за ваздухопловство, "ракетне снаге су камен темељац одбрамбене способности Русије".

Министарство одбране планира да обезбеди још 36 балистичких ракета, 20 крстарећих ракета, 5 беспилотних летелица, 35 авиона, 109 хеликоптера и 21 систем противваздушне одбране. Аминов такође наводи, да ће се Руска морнарица модернизовати са осам нуклеарних подморница класе Бореи, опремљене ракетама „Булава“. Планови за модернизацију ће коштати четвртину државних пара намењених за потребе одбране.
Ипак, Москви предстоји дуг пут до професионалних оружаних снага са савременом обавештајном службом, прецизним системима командовања, контроле и комуникација на нивоу модерних западних армија. Такође, потребна је реформа војне бирократије заостале још из совјетке ере оптерећене корупцијом, а која се противи било каквим променама.

Као што је наведено од стране учесника на недавној конференцији Џејмстаун Фондације, иако је НАТО у фокусу интересовања, све је већа забринутост Русије због снажног војног јачања Кине. Кинеска војна вежба 2008-2009. године, демонстрирала је снагу и домет пројектила на 2.000 километара удаљености, што сугерише да би циљеви могли бити и у Руској Федерацији или у Централној Азији. Русија је 2010. одговорила војним вежбама са намером да се Кина упозори. Ипак, забринутост остаје, како због масовности кинеске армије, тако и због њене модернизације која превазилази гломазну и трому руску војску, што важи и за јединице источно од планине Урал. Ово изискује формирање и распоређивање најмање 40 нових, модерних бригада за брза дејства у том делу.
Свакако, евидентно је лоше стање конвенционалних јединица на Далеком истоку и инсистирање Кремља на јачању тактичког нуклеарног оружја. Руска војна доктрина предвиђа почетне тактичке нуклеарне ударе по непријатељским командним и контролним пунктовима.

Упркос популарним слоганима и великог публицитета реформама Армије, руски медији износе мноштво тврдњи о раширености корупције, малтретирању регрута и кршењу људских права од стране руских официра. Руски генерали и високи војни званичници покушавају да умање значај и бројност ових злоупотреба. У исто време, политички врх у Кремљу и даље нерадо говори на ту тему и стиче се утисак да нема политичке воље за борбу против малтретирања војника и кршења закона од стране руске војске и снага безбедности. Самим тим, није изненађујуће што су сукоби у Чеченији (1994-1996, 1999-2004) и Грузији (2008), показали низак ниво борбене готовости и ефикасности руских јединица. Закључак је да ће способност Русије да води ограничене, регионалне ратове зависити пре свега од њене модернизације. Треба напоменути да војни буџет Русије варира и зависи од прихода од продатих енергената и сировина.
Руска војна доктрина предвиђа оружане сукоба у "блиском иностранству" - областима које Кремљ сматра својом зоном утицаја. Москва тврди да Русија задржава право да се укључи у оружане сукобе у областима близу својих граница као и у случају агресије на своје сународнике у тим деловима. У недавном извештају, објављеном од стране Савета безбедности, стоји да председник Дмитриј Медведев предвиђа могуће сукоба око извора енергије и истиче намеру Русије да модернизује своје оружане снаге.

Упркос томе, раширена корупција, застарела технологија и лош квалитет регрута и војника по уговору, њихово лоше физичко и ментално здравље, алкохолизам и наркоманија - представљају озбиљне препреке за изградњу модерне и професионалне војске коју Кремљ жели да постигне. Руска влада можда узалуд троши Петро-рубље из високих цена нафте како би реформисала своју армију, јер су стратегија и начин имплементације лоши. Постоји дугачак списак озбиљних структуралних проблема који захтевају њихово дугорочно решавање.

Аутор текста: Андреј Тсинтсирук, учесник „Програма млади лидери“ Херитиџ фондације.

Превод – Драган Петровић

Коментари

+10 #1 Dusan Cabrilo 2011-06-29 00:48

Ovaj tekst je tendenciozno napisan od nekog malog kancelarijskog miša po nalogu nekih zapadnih čivijaša da bi pokušali unjeti nemir i zabunu u snažnu Rusku armiju... Ruski vojnik je oličenje i snaga sibirskog medvjeda!

Цитирај

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.